zakeralo

 Čačkanje nosa u vozilu za vreme stajanja na crvenom svetlu, kao i čačkanje zuba sa čačkalicom ili drugim zašiljenim predmetom. Kazna 4000 dinara.

(ovakvim ponašanjem ozbiljno ugrozavate bezbednost u saobraćaju, jer može doćo do udara od pozadi i doće do povrede nosa ili usta).

Kazna za nošenje pocepanog donjeg veša. Ukoliko se lice ponaša sumnjivo ovlašćeno lice će imati pravo da pretrese i pregleda kvalitet i stanje donjeg veša! kazna 5000 dinara.

(ugrožava se zdravlje pešaka u predelu prepona i mogućnost dolaska do ojeda što dovodi do nepravilnog držanja tela i mogućnost pada pod vozilo koje je u pokretu)

Ovlašćeno lice ima pravo da trži podatke o tvom partneru (mužu, dečku, ljubavniku ili supruzi, devojci, ljubavnici) kazna za ne pružanje podataka odlaženje u opližnju stanicu i zadržavanje lica dok ne izdeklemuje podatke i novčana kazna od 1000 dinara.

Zabranjeno izazovno oblačenje zgodnim osobama muškog i ženskog pola u blizini puta, autoputa i bilo koje druge saobračajnice. (ovakvim ponašanjem se ozbiljno ugrožava saobraćaj i može dovesti do lančanog sudara)
 

Lično doživela:

vozim ja kola sve po propisu vide ue i po običaju zaustavljaju

prcajac:    dobro vece 
ja:             dobro vece 
prcajac:    samo da pogledamo isprave 
ja:            dam isprave 
prcajac:    sto si to sama gde ti je decko?
ja:             nemam decka
prcajac:    sto neces obaveze A!                            

ja:             cutim i blenem ko tele
prcajac:    jel ti ovo auto za posao?
ja:             nije

prcajac:     što ti je spusteno zadnje sediste?
ja:              tata vozi hranu za svinje i kokoške
prcajac:    dobro možeš da ideš! 

šta mu to dodjavola znači??????

 Zadala sam sebi jednostavan zadatak da posmatram i proučim jedan jako rasprostanjen tip ljudi ili ti socializovane nakaze. Najjednostavniji način da donekle sagledam i pokušam da utvrdim uzroke njihovog ponašanja bio je po meni da gledam TV ( danas uopšte nije bitno koju stanicu, sve su manje više slične).

Krenem od popularnih realiti shouuova, međutim ljudi moji nisam mogla nema živaca ama ič, 5 minuta i gotovo ne drže mi uopšte pažnju odu misli na drugu stranu ustanem i zaboravim ( toliko o gledanju televizije). Aj šta sad kako da utvrdim njihovu čarobnu moć prilagođavanja, krenem onda posmatrati uživo ljude koji gutaju TV program u kompletu, oni su nekako pogodni za opip koji sprovodim (oni su ti, kapitalni primerci).

Oni „znaju“ šta se nosi, ko je šta rekao, ko je tranvestit, ko je prdno i podrignuo, šta je dobro, a šta loše i ko je glavni za sve. Njih ima u najvećem broju. Pitanje: Zbog čega se svakodnevno podvrgavaju operaciji zvanoj penetracija u intelekt? Zašto poštuju sumnjivi autoritet? Gde i kada je sve to počelo?

Mučim se ja tako da dam odgovore sama sebi na postavljena pitanja i onda se setih matemetika svaki zadatak rešava! I pazite šta sam dobila:

glupost+glupost+ glupost+glupost+ glupost+glupost+ glupost+glupost+ glupost+glupost+ glupost+glupost+ glupost+glupost+ glupost+glupost+ glupost+glupost+ glupost+glupost+ glupost+glupost+ glupost+glupost+ glupost+glupost+ glupost+glupost+ glupost+glupost+ glupost+glupost+ glupost+glupost+ glupost+glupost+ glupost+glupost =    ZLO

Znači zbir svih gluposti daje najveće ZLO a pošto znamo da je ZLO=ĐAVO 

I jednostavno dobih da je glupost=zlo=đavo!

A da! Kakve to veze ima sa socializovanim nakazama, pa sad, ima.

Oni su pacijenti koji imaju krivu percepciju svog postojanja o dva sveta, realnog i sveta unutar njih. Ili prosto rečeno rođeni su glupi ili su u momentu slabosti dozvolili da budu zaglupljeni.

Svaki put se slatko nasmejem kada čujem kako Đorđe Balašević ima divne tekstove, kako je Vladika Nikolaj mudrac, Petar Petrović Njegoš filozof a Anabela Basalo vrstan književnik ili ona što je pisala Grabljivicu, ne znam ni kako se zove..... ovaj spisak je podugačak ali me mrzi sada sve to da nabrajam a i da hoću svih tih glupih izjava i tvrdnji ne mogu ni da se setim.

Aj danas ću da pljujem samo po jednom kojeg sam pomenula J

Đokica ima realno gledano glupave tekstove do jaja... kažu njegovi poštovaoci čak i filozozske, „to je filozofija života“ a ja velim za maloumne ili može i ovako decu koja imaju 5 godina, pošto ona iz cuga razumeju to o čemu on peva jer baš onomad su shvatili isto što i on i slažu se sa njim u potpunosti. A kako mala deca vide samo ispred svog nosa tako se može reći i za đokicu da ne vidi dalje od svog đoke. Digne mu se da napiše pesmu o tome kako je duhovno važnije od materijalnih stvari (mislim na one konje vranei tako to...). Šta đokica onda učini, sakupi dobre muzičare odrecituje svoju duboko mističnu poeziju, koju do njega niko nije mogao sačiniti, jer niko nije uvideo koliko je ljubav bitnija od para. On je naciji otvorio oči... njegovi stihovi duboko su ganuli masu koja nema para, a one bogate baš zabole za to šta on peva...

... I tako đokica naproda albuma, rasproda karte za koncerte, sakupi lepe parice... onda njegova ženica postane veštica (moja je draga veštica) ugradi silikone i podmladi se... veže mu nekim čudnim čvorovima pertle pa se đoka saplete... puno se okretao kako vetar dune pa ga popuši... neće mladi da slušaju o tome kako je ljubav bitna jer je svima baš puna kita od priča o tome kako smo mi srećni but we are siromašni, nepismeni i zatucani... ma da svi smo mi srećni što nas karaju s’guza do suza...

Ali đoka je legenda, moglo bi se reći da ima hrpu sledbenika i vernika koji brane njegovu genijalnst, baš istu onaku slavu i moć uživa kao i visokosveštenici svih religija...

E mrzi me više da pišem o ovome oni što ga vole i smatraju za bitnog đoku sigurno neće promeniti svoje mišljenje, a oni što misle kao i ja neće ni ostaviti komentar samo će reći TO I JA KAŽEM... hm a pitanje je ko ovo uopšta čita?... sem možda administratora...

  Oduzimanje je reč koja ima više značenja. Postoji oduzimanje kao matematička operacija i znak koji simboliše ovu reč je "–" ili minus ova operacija služi za oduzimanje dva broja, jednog od drugog mislim da nema potrebe da dalje o ovome naglabam.

Postoji i druga vrsta oduzimanja kod mladih popularnije i kao oduzimanje od zivota prvo se sabereš pre nego kročiš u kafić, kafanu ili diskoteku pa se tamo oduzmeš. Možete i sami pretpostaviti kakvo je to oduzimanje.

Kao i kada oduzimamo nekome nešto, neki predmet, život, dete ili slobodu.

Jedna stvar koja mene buni kako se oduzima sloboda. Sloboda je apstraktan pojam i čak za nju  ne postoji definicija. Znači slobodu ne možemo definisati, a ako je ne definisana samim tim ona je nerazumljiva i postoji samo kao neki obris ili senka u našim glavama ili neko bi možda više voleo da kažem dušama. I kako vi možete oduzeti nekome nešto što ni on nezna šta je?

U ovom slučaju meni posebno interesantna stvar je ta da mi kažnjavamo nekoga oduzimajući mu slobodu. Vi mu oduzimate nešto a šta mu oduzimate vi ne znate a ne zna ni on ili ona šta ste mu oduzeli. Da li se tako nešto može nazvati kažnjavanjem? Svi bi mi sada rekli ne bulazni pa zatvoriš ga u kavez i oduzeo si mu slobodu. Da ali samo slobodu kretanja, koja za posledicu povlači mnoge druge vidove ograničenja. Ali niste mu oduzeli neke druge vidove slobode? A šta zatvoren čovek još mogao da zadrži, što bi se uklopilo u obris koji mi smatramo slobodom. Kažu slobodu mišljenja i slobodu govora. Aj govor, možete nekoga ućutkati, ali zabraniti nekom da misli šta on želi, to teško.  Možda neki psihološki mag može da usmeri misli u pravcu u kojem on želi da putuju ali da li bi i taj mag bio u stanju da vas permanentno drži u takvom stanju.

Eh sad ode i ti daleko. Ja se ljudi moji osećam veoma uznemireno kako godine prolaze stičem utisak da malo malo neko poželi da ti oduzme ili zabrani nešto!

Pa se onda koprcam i svim silama trudim da oduzeto nadoknadim nečim što je još lepše od onoga oduzetog. I tako sve više više menjam sebe i upadam u veća sranja.

Jedno pitanje imam i želela bih da dodjem do odgovora. Da li ja samoj sebi mogu da oduzmem nešto? Misao nije trajna i da li ja svaki dan oduzimam sebi po koju misao? Mislim da je tako i da će i ova misao nestati uskoro. Ali da to onda nije oduzimanje. Ne. Da oduzmem sebi realnost?

Da li pomoću stvaranja pararealnosti (možda ova reč ne postoji ali nema veze evo ja sam je sad izmislila, a možda i nisam) mogu da obezbedim nepostojanje slobode. Da sloboda ne postoji tako da ne postoji ni oduzimanje nijednog njenog segmenta.

Rane koje nanosi stvarnost koja to svašta nešta malo po malo oduzima, mnoge mlade dovodi u stadijume kada sebi pronalaze pararealnost konzumirajući razne vrste opijata, međutim nedostatak tih opijata je u tome što ne mogu trajno da te zadrže u parasvetu, već nakon prestanka dejstva... svi znamo šta se dešava.

Mene muči jedna stvar, kako ja sad da pobegnem a da ne ugrozim svoju egzistenciju i odem Bogu na istinu (ako on uopšte postoji, a ja nešto u to ne verujem). Ovo je veliki problem pošto društvo sputava maštu, volju, inventivnost a sve to može vrlo lako da dovede čoveka do ludila. Nije ni malo jednostavna svakodnevn dobrba...

Nije jasno protiv čega se boriš (prava, obočaja, društva, skupina socializovanih nakaza...) Nije jasno zbog čega se boriš, tačnije ne znaš ni ti sam šta ti se oduzima. Kako se boriti? Da li mogu da oduzmem moć oduzimanja? Ustanovim novi vid duhovnog napredovanja koji bi između ostalih oduzeo pravo na oduzimanje, jeste da bih ja tako oduzela ali jedino i isključivo za dobrobit čovečanstava ( hehehe novi manijak je rođen, tj ja). A da zabranila bih i gravitaciju tako da glasajte za mene!

Fuck them and their law!